Diplomatska strategija Srbije je sintetička. Budući da računa na saradnju sa svima i svakim, njena pretpostavka je da se od slučaja do slučaja može sarađivati i sa Rusijom i SAD, i EU i sa susedima.

Kakva će biti stvarna orijentacija Srbije u kolopletu sve ozbiljnije svetske krize, pored pritiska objektivnih okolnosti, uvek je i stvar izbora. Izbor nije samo rezultat saznanja i slobodne volje već i interesa koje presecaju odnosi snaga, odnosi moći.

Pošto je razbijena SFRJ, uništena Republika Srpska Krajina, razdržavljena „dejtonska“ Republika Srpska, srpskoj državi ne preostaje ništa drugo nego da svom snagom brani teritorijalni integritet barem ove preostale „badinterove“ Republike Srbije.

Zagledan u ruševine svoje vere, Dobrica Ćosić hoće nemoguće. Da za udes Jugoslavije na kraju 20. veka okrivi one koji su je stvarali na početku istog stoleća. Veslač sa “Galeba” i kormilar čamca iz Požarevca, hoće da potopi “Lađu francusku”.

Novija srpska istorija puna je "pobeda" tipa Euleksa i Kumanova. Pre par meseci se desila još jedna blistava pobeda diplomatije, kada je u UN podržana molba Srbije da uputi zahtev za mišljenje međunarodnom sudu pravde o tzv. nezavisnosti Kosova.

U organizaciji Srpske liberalne stranke i Udruženja Srba iz Hrvatske u prostorijama Mesne zajednice Terazije 45 u Beogradu, 19. septembra 2008. godine održana je rasprava na temu „Šta je srpski nacionalni interes danas“. 

Nacionalni program nije samo bukvalno parče ispsisane hatije, nego i dosegnuto društveno stanje u kome se, pored političkih nijansi i razlika, sprovodi ujednačena državna i nacionalna politika, kojom se štite svi građani jedne zemlje.

Ukoliko se u budućnosti država ozbiljno ne pozabavi demografskim porastom, moglo bi nam se desiti da za nekoliko decenija prosto nestanemo sa naših prostora.

Srbija je jedno od „najstarijih” društava u Evropi, demografski posmatrano, sa prosečnom starošću od preko 40 godina. To je vrlo ozbiljan problem